Image and video hosting by TinyPic Uzimaš a nikada da daš - Odjek tvojih bisera mojom dušom.

Odjek tvojih bisera mojom dušom.

Ušao si mi u svijet kao vatromet, i svemu dao smisao i ime.


09.10.2014.

Uzimaš a nikada da daš

U nama sve više laži. Okovani smo davno postali njima. Spremaju se nevremena, nemamo kraja. Par kapi kiše sapraše gorčinu naših duša, i osta a da se nikad ne izbavi iz ogromni dubina, tuga. Gorčine nema, kažu, otišla je. Posmmatramo pokrete, kao u ritmu zajedno hode k nama, nijemim sablasima. Govorimo sve što nam pada na bijedni um. Ne šutimo, govorimo. SVE! Ništa ne zaboravljamo, ništa ne puštamo da prođe mimo nas. A ko smo to mi? Dio koji predstavlja ništavilo, dio koji nema pravo na osudu, već na tugu i sreću, dio koji ne zna uzimati svoje stvari samo za sebe, a tuđe čuvati daleko od sebe. Što je to tako teško, što to mrzimo, a ne prestajemo biti dio toga? Milion pitanja, a odgovor jednostavniji da ne može više biti, siromašni ljudski jezik, ne zna se baviti ničim sem osudom. A stigne, sve. SVE! Stigne još kako, udari nas kao bumerang prekrči sve i dođe do naših odvratnih usana, i vrati se. SVE. Da, baš sve se vrati i onda tugujemo od nemoći. EH, ta bijedna ljudska duša i još bijedniji ljduski um

Odjek tvojih bisera mojom dušom.